Info Centar Nova Jasenica
Аутор – Наташа Миљевић
Цела наша света Србија посута је тим бисерима захвалности – светим манастирима свете лозе Немањића, истинске и верујуће краљевске династије у Срба, Богом посвећене.
Манастир Копорин, који слави своју славу два пута годишње – Светог Стефана Лазаревића 19.07. (01.08. по н.к.) и Пренос моштију Светог Архиђакона и Првомученика Стефана 02.08. (15.08. по н.к.), смештен је у Браничевској епархији између Велике Плане и Смедеревске Паланке и задужбина је Светог Деспота Стефана Лазаревића, сина великог цара Лазара Хребељановића и велике царице Милице, родом од Немањића, по смрти мужа монахиње Евгеније, касније великосхимнице Ефросиније. У моравском стилу сазидан, почетком XV века, после битке код Ангоре, у којој Свети Стефан добија титулу деспота и подиже манастир и цркву посвећену Светом Архиђакону и Првомученику Стефану у знак захвалности за добијену битку и излечење после рањавања, како су свети Немањићи иначе радили да би се захвалили своме Творцу, по угледу на Светог цара Константина Великог, родоначелника реда хришћанских православних царева. Мошти Светог Стефана су смештене у главној манастирској цркви и отварају се на дан манастирских слава, када многи поклоници из земље и дијаспоре долазе на поклоњење великом деспоту још већег оца. После бурног историјата у време турске владавине, данас је то женски манастир, Богомоља посебно за бездетне венчане супружнике.
Број беба рођених тако молитвама (над црквено венчаним брачним паровима) духовника манастира се броји на стотине. Три денеције духовник овог манастира, почивши протосинђел отац Сава нас је подучавао, проповедао, решавао разне духовне проблеме својих духовних чеда, као и других посетилаца манастира у невољи, читао молитве за разне потребе, саветовао и неуморно и стрпљиво подносио немире, недоумице и сумње нас мирјана – људи из света. За то му вечна хвала и вјечнаја памјат, а нама остаје, по његовом упокојењу, да памтимо сваку његову реч и поуку, као да је остао међу нама, што духом свакако и јесте. Већ годину дана од упокојења оца Саве, његове дужности, љубав и молитве , у потпуности је преузео отац Никон, духовник манастира. Настојатељица манастира, мати Екатерина, са својим сестринством, по упокојењу такође омиљене мати Агније, својом благом нарави, бескрајном љубављу и смирењем, пружа топло и велико гостопримство свим ходочасницима и поклоницима – не само на ове велике празнике и славе, већ свакодневно, кроз молитве, Свете Литургије, савете и разне врсте помоћи, како поштоваоцима, бројним екскурзијама, тако и невољнима којих је у ово време много.
Приложене фотографије снимљене су на ова два поменута празника (литургијске из певнице) и описују, можда боље од свих ових речи, колика и каква је ово светиња за све православне и како је верни народ, предвођен часним монаштвом и свештенством, носи у срцу, као још један од многих дарова свете лозе Немањића својој вољеној Србији.
