Info Centar Nova Jasenica
Manje se plašim za našu ekonomiju iako će biti mnogo teže – rekao je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić , obrazalažući program ekonomskih mera.
Vučić je istakao da će sve firme, svi preduzetnici, mikro i mala preduzeća, pekari, frizeri, sve kompanije dobiti pun minimalac na tri meseca. To će, dodaje državu koštati 700 miliona evra.
Najavio je da će isplata krenuti već za mesec dana, jer su državi potrebna dva meseca da vidi da li su radnici otpuštani ili ne.
– Želimo da pomognemo preduzetnicima da prežive, ali na to će moći da računaju samo oni koji nisu otpustili više od 10 odsto radnika – dodao je on.
On je istako da Srbija ima viška novca u budžetu koji će nam pomoći za oporavak, kako je rekao biće to na tri načina finansiranja:
– unutrašnje rezerve
– zaduživanje na domaćem, unutrašnjem tržištu hartija od vrednosti
– zaduživanje na međunarodnom tržištu kapitala
Prvi put će Srbija uvesti i korporativne obveznice (za velika preduzeća).
Kako će se upumpavati pare u preduzeća?
Vučić je izjavio da je u paketu mera za oporavak srpske privrede više od pet milijardi evra. Istakao je da će kroz taj program mera biti pružena pomoć privredi, kako malim i srednjim, tako i velikim preduzećima, a nadležni razmišljaju i kako da pomognu malima, pre svega, povrtarima ili mlekarima.
Takođe, posebna, podrška ići će ugostiteljstvu i hotelijerstvu, dodao je. Istoremeno, neće biti smanjenja plata u javnom sektoru, kao ni penzija, jer smo se, kaže, spremali za ovako nešto.
Kaže i da će biti odloženo plaćanje poreza i doprinosa na sledeću godinu, kao i akontacija poreza na dobiti za sledeću godinu.
Druga mera je, kako kaže, potrebna za likvidnost i deo solventnosti srednjih preduzeća, ali posebno malih i mikro, a to je garantni fond, preko kojeg će banke ubaciti u sistem dve milijarde evra.
– Dve milijade evra banke će morati da tresnu u sistem, a od toga mi preuzimamo odgovornost između 480 miliona i 600 miliona, oko 550 miliona da se dogovorimo sa bankama, što je milijardu i 250 miliona da se finansiraju mali – rekao je Vučić.
Država će biti garant tri godine.
Kako je rekao, pri kraju je dogovor sa bankama o tome, a guverner i ministar finansija su već razgovarali sa udruženjima banaka.
Prema njegovim rečima, imamo više para nego drugi:
Kako je rekao srpska ekonomija će i dalje biti broj jedan u odnosu na zemlje regiona. Vučić je govoreći o delu programa mera za oporavak srpske privrede, rekao da još imamo mehanizama za monteratno delovanje.
S druge strane, Donald Tramp ih nema dodao je on.
– Ekonomija je donosila prednost Americi. Tramp želi da sačuva ekonomiju. Kao lideru male zemlje, nisam rastrzan kao Tramp – dodao je on.
– Imamo para. Imamo para više nego drugi, nismo se dodovorali drugima. Imamo tri načina finansiranja – rekao je Vučić.
Svima na poklon po 100 evra?
Istakao je da ćemo nastaviti pregovore sa MMF. Podsetio je i da je Fič potvrdio kreditni rejting Srbije.
Na pitanje odakle nam toliko novca rekao je:
– Ima još jedna stvar koji nisam rekao. Mi smo našli još novca. Imamo dovoljno novca. Razmišljamo da svakom punoletnom građaninu Srbije damo po 100 evra kao poklon da pojačamo potrošnju. To jeste bacanje u bunar, ali će dobro doći ljudima koji su siromašni – rekao je on gostujući na TV Prva.
– To je veliki novac u masi, dakle to je još oko 520 miliona evra. Svakom punoletnom građaninu, zaposlenom, nezaposlenom, penzioneru, ko god da je, jednokratno – otkrio je Vučić.
Istakao je da će siromašnim građanima to puno značiti, kao i da će tako biti pojačana potrošnja, kako bi se podigla ekonomija.
Objasnio je da su ove mere takozvano “upumpavanje iz helikoptera”. Objašnjava i da iza ovih ekonomskih mera stoji struka, Ministarstvo finansija, NBS, kao i drugi domaći i strani stručnjaci.
Vučić je rekao da će država gledati kako da pomogne i poljoprivrednicima u ovoj situaciji. Najviše oko cena. Pomoći će se, navodi i Er Srbiji.
Koncept “kiša para” ili “novac iz helikoptera” koji će koristiti naša vlada
Koncept se zove i kiša para, a reč je o novcu koji centralna banka neke zemlje stvara – ni iz čega i potom ga daje građanima.
Pre nekoliko godina, evropski čelnici centralnih banaka ozbiljno su razmišljali o “bacanju novca iz helikoptera”, kao planu za spas posrnulih ekonomija u Evropi, ali i šire.
Kako cene robe i usluga padaju, poslodavci više ne mogu da priušte da održe plate na istom nivou, pa dolazi do otkaza i rezanja plata, što tera ekonomiju u dalji kolaps. Jedno od rešenja za problem deflacije je i “novac iz helikoptera”, koncept koji je prvi ponudio ekonomista Milton Fridman 1969. godine.
Prema Fridmanu, centralne banke uvek mogu da održe zdrav rast ponude novca, jer im na raspolaganju uvek stoji štampanje novčanica i “bacanje novca iz helikoptera na izgladnelu ekonomiju”.
Postoji nekoliko modela za iskorišćavanje takvog novca, od kojih je najjednostavniji i najegalitarniji deljenje fiksnog novčanog iznosa svim građanima, na primer 500 evra svima u EU. Ili po 100 evra koliko se najavljuje da će dobiti svaki građanin Srbije.
Ideju je ponovo pokrenuo korona virus, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da Srbija višak novca koji će iskoristi za spas ekonomije i sprovođenje programa ekonomskih mera, upravo dolazi iz tog modela, odnosno “novca iz helikoptera”.
Teorija i praksa
Pod naslovom “Ekonomisti diskutuju o novcu iz helikoptera”, onlajn portal prvog programa Nemačke televizije u četvrtak 12. marta 2020. piše: “Prošle sedmice Američka centralna banka je iznenada drastično smanjila kamate – prvi put nakon finansijske krize 2008. Ali uticaj tog poteza čuvene Fed banke trajao je – nekoliko minuta”. To što je uradila Američka centralna banka je inače politika koju Evropska centralna banka vodi poslednjih godina. Čak i mnogo drastičnije.
U istom članku, potom piše:
“Prema rečima vodećih ekonomista, nemačka ekonomija će u prvoj polovini godine verovatno kliznuti u recesiju. Dakle, da li je došlo vreme za drastičnije mere?”
I zaista, u fijoci centralnih bankara već decenijama netaknut stoji predlog nobelovca Fridmana.
Fridman je tako nazvao novac koji centralna banka neke zemlje stvara – ni iz čega i potom ga daje građanima – tako da pada po ljudima kao da ga neko baca helikoptera.”
Neko jednostavno ideju naziva “kiša para”. A u članku dalje piše:
“Danas, za mnoge ekonomiste, ta Fridmanova ideja više nije samo luda ideja. Koncept “kiše para” mogao bi postati “društveno prihvatljiv”, smatra ekonomista i bivši rektor univerziteta Dojče Bundesbanke Ditrih Šonvic. Mario Dragi, bivši šef Evropske centralne banke za tu ideju je rekao da je “veoma zanimljiva”.
Razlog iznenadnog interesovanja za Fridmanov koncept je očigledan: monetarna politika je iscrpila gotovo sve svoje mogućnosti.
Analitičar Commerzbanke Ulrih Lojhtman kaže: “Centralne banke sveta su od finansijske krize 2008. u potpunosti odradile tu listu – osim poslednje tačke: kiše para.”
“Kiša para” tako postaje poslednje sredstvo centralnih banaka. Ekonomisti Dojče banke su 2016. došli do zaključka da kiša para može biti značajno efikasnija od tradicionalnih sredstava monetarne i fiskalne politike.
Naravno, ne radi se zapravo o bacanju novca iz helikoptera na građane. Umesto toga, Evropska centralna banka bi mogla da uknjiži novac direktno na račune građana da bi povećala potražnju i inflaciju.
