Novinsko izdavačko preduzeće Reka Nova Jasenica D.O.O.
У Србији је јаз између најбогатијих и најсиромашнијих већи него у било којој другој земљи Европске уније, па и региона, показало је истраживање професора Економског факултета о приходима и условима живота, која се редовно спроводи од 2013. године.
Стручњаци поручују да је висока стопа неједнакости већ годинама реалност српске економије, те да прети да остави дугорочне последице и на привредни раст и на опште стање у друштву.
Прваци Европе, али у поражавајућој категорији – јаз између богатих и сиромашних не само да је знатно већи од просека Европске уније, него је од 2006. године у константном расту.
Подаци Еуростата показују да око 60 одсто грађана Србије, укључујући и запослене и пензионере, има примања мања од 247 евра месечно. Чак 55 пута су већи приходи оних најбогатијих у друштву – њих око 20 хиљада месечно заради нешто више од 13.200 евра, или 33 просечне плате.
Огромне су разлике и између оних најбогатијих и оних који су на лествици примања одмах испод њих. Други најбогатији слој у српском друштву има месечну зараду нешто већу од 900 евра.
А њих је тек око два одсто запослених, безмало десет пута више је оних који су за месец дана рада плаћени између 20 и 25 хиљада динара. Излаз из зачараног круга слабљења привреде, стручњаци виде у ефикаснијим политикама државе, прилагођавању школства тржишту рада и ојачавању синдиката – уз напомену да брзо решење не постоји, и да је за промене потребна чврста воља и време..
