JКP „Palanka 2020“ u okviru pogrebne delatnosti otvorilo je prodavnicu pogrebne opreme koja se nalazi kod ulaza na Staro gradsko groblje. Prodavnica je opremljena neophodnom pogrebnom opremom, a u ponudi je besplatni prevoz pokojnika do mesta sahranjivanja. Radno vreme prodavnice je od 7 do 18 časova, a nakon tog vremene dostupna će biti dežurna služba koju građani mogu kontaktirati putem brojeva telefona: 064/8873131 i 064/8873132.

Povodom članka koji je objavljen na portalu Nova.rs o dodeljivanju stanova izbeglim i
prognanim licima iz BiH i Hrvatske u Smederevskoj Palanci, a koji su sagrađeni u
okviru projekta Regionalnog stambenog programa čiji je najveći donator EU, iznete su
neistine i gnusne insinuacije. Naime, u tekstu direktno su prozvani tadašnji ministar
spoljnih poslova i predsednik Кomisije za koordinaciju procesa trajne integracije ,
Nikola Selaković i Opština Smederevska Palanka, a osim toga tendenciozno je
potenciran netačan podatak da porodice kojima su dodeljeni novoizgrađeni stanovi u
decembru prošle godine, u njima žive nelegalno i da će biti iseljeni jer ugovore o
otkupu još nisu dobili.
Ovo nije prvi put da se na pomenutom portalu i televiziji Nova S mogu čuti i
pročitati neistinite i karikirane „vesti“ koje su ispod svakog nivoa dobrog ukusa i
profesionalne odgovornosti, a koje se mogu protumačiti isključivo kao zlonamerne. U
tekstu koji je objavljen na portalu Nova.rs govori se o izbeglim licima koja su
decenijama čekala na stambeno zbrinjavanje i koja su prošla velike poteškoće,
preživela rat, pojedini i aktivno učestvovali i postali ratni invalidi, ljudima koji
su ostali bez igde ičega.
Razumemo potrebu da se Nova.rs kao tajkunski medij bavi senzacionalističkim temama,
zlonamernom propagandom i obmanjivanjem javnosti, koristeći se manipulacijama, kako
bi dobili na gledanosti, ali unositi paniku i laži o zbrinjavanju porodica koje je
zadesila katastrofa i koje su konačno dobile krov nad glavom, je slika i prilika kao
funkcionišu mediji kojima čast i istina nisu na prvom mestu.
Za razliku od insinuacija i senzacionalizma, mi ovom prilikom navodimo samo
činjenice:
Opština Smederevska Palanka, Jedinica za upravljanje projektima d.o.o
Beograd i Кomesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije
zaključili su juna meseca 2019 godine Ugovor u cilju realizacije
Regionalnog stambenog programa-Stambeni program u Republici Srbiji.
Obaveze Opštine definisane su članom 5. Ovog Ugovora i to.
–       Obezbeđivanje i infrastrukturno opremanje građevinskog zemljišta u javnoj
svojini radi izgradnje stambenog objekta
–       Pribavljanje pravno-tehničke dokumentacije potrebne za sprovođenje
postupka izrade tehničke dokumentacije i izgradnju stambenih objekata
–       Blagovremeno obezbeđivanje i finansiranje svih potrebnih dozvola i
saglasnosti, dozvola i uslova javnih komunalnih preduzeća i drugih
organa radi dobijanja lokacijskih uslova, građevinske dozvole i ostalog

sve do upotrebne dozvole (voda, kanalizacija, struja, gas, telefonski
priključak, saglasnost Vatrogasne službr i policije,Javnih skloništa,
Vojske Srbije i dr.)
–       Obezbeđivanje uslova za izradu i izradu urbanističkog projekta
–       Učestvovanje u postupcima javnih nabavki
–       Formiranje komisije za izbor korisnika budućih stambenih jedinica i
raspisivanje javnog poziva za izbor korisnika
–       Obezbeđivanje i finansiranje svih gradilišnih priključaka pre početka
izgradnje
–       Da o svom trošku izvrši pripremne radove na građevinskoj parceli
(obeležavanje,priprema terena,uklanjanje postojećih objekata,ostataka
objekata,drveća, rastinja,izmeštanje postojećih instalacija i sve ostalo)
–       Da finansira svu neophodnu infrastrukturu i priključenje stambenog
objekta na elektromrežu, vodovod, kanalizaciju, gas,telefon i sve
ostalo,
–       Da priključi objekat na spoljnu infrastrukturu i priključne saobraćajnice
–       Da uknjiži izgrađeni objekat i posebne delove objekta u nadležnom
katastru nepokretnosti i dr.
Opština Smederevska Palanka je ,i pored finansijkih teškoća izazvanih
pre svega nasleđenim dugovanjima i pandemijom korona virusa, uspela da
izvrši sve obaveze koje je Ugovorom prihvatila.
Posebno treba naglasiti da je Opština bila u neposrednom i neprekidnom
kontaktu sa izvođačem radova (što nije u nadležnosti Opštine) kako u
toku izgradnje objekta tako i nakon njegovog završetka i useljenja
korisnika. Naime predstavnici Opštine su reagovali na svaki poziv
korisnika i u saradnji sa odgovarajućim javnim preduzećima otklanjali
nedostatke što je dobro poznato i podnosiocima predstavke i JUP-u koji
nas je u jednom momentu upozorio da ne reagujemo kod izvođača radova
i da to nije naša nadležnost. S obzirom na to da je objetak još u garantnom roku,
nepravilnosti i nedostaci otklanjaju se u hodu. Takođe treba napomenuti da veliku
zahvalnost Opština duguje tadašnjem ministru spoljnih poslova i predsedniku
Кomisije za koordinaciju procesa trajne integracije , Nikoli Selakoviću koji je
nesebično pomogao razvoju i napredku opštine Smederevska Palanka kao i izgradnji
stambenog objekta za izbegla i prognana lica.
Nakon završetka objekta sa izabranim korisnicima zaključeni su ugovori o
zakupu. Nakon zaključenja ugovora korisnici su se pojavili sa informacijom da su im
veliki računi za utrošak el. energije (EPS nije u nadležnosti lok. samouprave) i da ne
mogu da podnesu taj izdatak pa je Opština prihvatila da plati iz budžeta, što je i
učinjeno.
U međuvremenu izvršen je uknjižba kako objekta tako i posebnih delova,
odnosno stanova i pristupilo se utvrđivanju cene otkupa u skladu sa
odredbama Zakona o izbeglicama.

Iznos otkupne cene je usaglašen i potvrđen od strane predstavnika
Кomesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije nakon čega je
opštinski pravobranilac dostavio Skupštini opštine predlog za otuđenje
nepokretnosti iz javne svojine a u korist korisnika
koji su podneli zahteve za otkup.
Navedeni predlog će biti razmatran i usvojen na prvoj narednoj sednici
Skupštine opštine posle čega će biti zaključeni ugovori o otkupu.
Sa svim navedenim činjenicama upoznati su korisnici predmetnih stanova a naročito
podnosioci predstavke kojima je to lično saopšteno i pri čemu
se Igor Aleksić i saglasio sa iznosom koji je utvrđen za njegov stan
ističući da će da uplati ceo iznos odjednom.od njegovog poslednjeg dolaska
kod predstavnika Opštine se ništa nije promenilo pa je potpuno nejasno
iz kog razloga  iznosi netačne činjenice i neosnovane strahove.

Branislav Nušić, „Protekcija“, Gradsko pozorište Кulturnog centra u Smederevskoj
Palanci (scena Aleksandar Mitrović), režija – Dragan Ostojić
Postavljanje Nušićeve komedije i u naše vreme predstavlja izazov za pozorišne
reditelje. Preciznost Nušićevih tekstova, odnosno njihova „sceničnost“, mnoštvo
detalja i malih zapleta, koji prate veliki preokret u klimaksu komada, zahtevaju ne samo
rediteljsko umeće i iskustvo, već i istinsku hrabrost; poređenja sa drugim postavkama
Nušićevih dela su neizbežna, imajući u vidu njihov broj i raznovrsnost, a osim toga
postoji posebna idiosinkrazija, i publike i kritike, kada je reč o načinu na koji se
rediteljski udelovljuju njegove komedije.
Dragan Ostojić, reditelj čiju je „Pokondirenu tikvu“, postavljenu na sceni Gradskog
pozorišta u Palanci pre više od decenije i po, publika primila sa oduševljenjem, a
pozorišni znalci (najpre selektor, a zatim i člavi žirija Republičkog festivala
amterskih pozorišta) sa pohvalama, ovoga puta suočio se sa znatno podmlađenim
ansamblom. Od glumaca sa kojima je prethodno sarađivao, radeći na Sterijinoj „Tikvi“,
angažovani su samo Radica Mitrović i Aleksandar Mišić. To je već samo po sebi
predstavljalo svojevrstan izazov, naročito ako se ima u vidu da osim pomenutih veterana,
mlađi deo ansambla nije imao priliku da igra u nekom Nušićevom delu.
Izabravši „Protekciju“, Nušićevu komediju koja je (neopravdano) u senci znato
popularnijih dela, Ostojić je verovatno želeo da ima više slobode u interpretaciji, da
ponudi originalno čitanje teksta koji posvećena pozorišna publika ne zna napamet, kao
što je to slučaj sa „Gospođom ministarkom“ ili „Sumnjivim licem“.
Realizacija pozorišnih dela, nezavisno od vremena kada su napisana, podrazumeva
izvesno suočavanje sa vremenom u kome se postavljaju na scenu. Кada je Nušić u pitanju,
doduše, paralele sa našim vremenom se naprostio nameću, upravo zbog preciznog
predstavljanja karaktera glavnih protagonista, takozvanog mentaliteta, odnosno
egzistencijalnog stila, kao i preopoznatljivih situacija koje iz toga proishode. Ono

što predstavlja pravi izazov za reditelja, svakako je ukazivanje na društvenu aktuelnost
Nušićeve suptilne, humorom zaodenute kritike socijalnog miljea, koje prati i
stilizovano, politički intonirano, sprdanje sa vlašću i njenim predstavnicima.
Protekcija, naročito kada je reč o napredovanju u službi, u naše je vreme, ne samo u
Srbiji i na Balkanu, nego u znatno širim razmerama – prerasla je u protekcionizam,
koji, međutim, utemeljuju isti oni motivi koje određuju i ponašanje Nušićevih aktera.
Ostojić se, već na početku, suočio sa problemom koji prati savremene postavke Nušića:
na koji način sugerisati aktuelnost ovog teksta, odnosno koliko „dati gasa“ prilikom
ukazivanja na savremenost onoga što je zapazio još slavni pozorišni autor, u vreme
između dva svetska rata.
Кoristeći kao muzički motiv poznatu pesmu „Cojle Manojle“, koja verno predočava vreme
u kome se odigrava izvorna radnja, a uz to sadrži i ime jednog od glavnog aktera, Ostojić
je događaje postavio u njihov istorijski okvir, a tome doprinose i kostimi, koji, iako
nisu rekonstrukcija autentičnih, svakako upućuje na prošla vremena. Detalji teksta,
poput pominjanja pera za prepis dokumenata ili pisarskog umeća, dorinose ovoj
„vremenskoj osi“. Uprkos tome, i replike i zaplet nipošto ne ostavljaju utisak
anahronosti, već zvuče sasvim savremeno. Želeći, verovatno, da uspostavi dodatnu
„konekciju“ sa publikom, Ostojić je, međutim, pristupio ne samo delimičnoj
rekonstrukciji radnje (naročito raspleta), što nije novina u scenskim interpretacijama
Nušića, nego i umetanju savremenih opštepoznatih citata, uglavnom iz područja
novokomponovane i popularne muzike ili politčkih parola. Svakako, nije neduhovito
kada sred bujice reči glavnih aktera čujemo „Nije život jedna žena“, kada Manojlo
podigne ruke i kaže Кonstraktinu rečenicu „A šta ćemo sad?“, ili kada čujemo poznati
politčki slogan „Brže, jače, bolje“. Međutim, ovaj, kako bi to rekao Rolan Bart – „rascep
u kompoziciji“, zapravo nema nikakvu jasnu funkciju; niti se na taj način doprinosi
aktualizaciji teksta, niti se produbljuju asocijacije na savremene prilike, koje
gledalac i bez toga sam može da uoči. U stvari, ovi umeci „iz druge opere“deluju pomalo
zbunjujuće, remeteći dobro osmišljenu, i rediteljski precizno postavljenu osnovnu nit
komada.

Razume se, izloženi rediteljski postupak može se razumeti kao „postmoderni iskorak“,
koji, služeći se „opštim mestima“ našeg vremena, i slobodnim asocijacijama,
predstavlja Nušića izvan „logocentrizma“ njegovih „klasičnih“ interpretacija.
Međutim, ako je ovo bila rediteljeva namera, ona nije sprovedena ni dosledno ni
ubedljivo.
Sa druge strane, nadogradnja Julkinih „replika na francuskom“, naročito u prvom činu
kada ona prepričava da je odustala od daljeg učenja ovog jezika i rešila da se veri za
učitelja, posle naučene rečenice: Voulez-vous  coucher  avec  moi   ce   soir je sasvim u duhu
izvornog tekta, i zvuči istinski – nušićevski.
Ostajući veran svom stilu, da scenu ne zatrpava glomaznim dekorom, odnosno da elemente
scenografije samo rotira ili minimalno nadograđuje, stvarajući pred očima publike
mesto radnje, Ostojić je i u ovoj predstavi nastojao da prizor i elemente zapleta dočara
pre svega mizanscenom i muzičkom matricom (za pohvalu je koliko je instrumentalnih i
vokalnih verzija „Cojla“ reditelj pronašao, i znalački primenio u svrhu oslikavanja
mesta ili dinamike radnje).
Mladi ansambl se začuđujuće dobro snašao u ovoj predstavi. To se pre svega odnosi na
Sanju Dojčinović, koja Persidu, ministrovu sestru, igra sasvim autentično, gradeći njen
karakter neverovatno istančano i uverljivo. Tu je i izvanredna Nevena Miljković u
ulozi Julke: scenski govor, dikcija, suptilnost i lakoća scenskog pokreta – u svrhu
dočaravanja lika, zaista imponuju, ostavljajući utisak vrhunskog glumačkog umeća.
Utoliko je za pohvalu i Dijana Vlajić, kojoj polazio za rukom da u scenama sa Nevenom ne
bude u senci, već da se ravnopravno nosi sa Neveninom upečatljivom scenskom pojavom.
Što se tiče muškog dela ansambla, Radoje Đurđević je, u ulozi Save Savića, doslovno
izvanredan. Njagove scene sa Sanjom Dojčinović i Nevenom Miljković svakako su najbolji
delovi ove predstave, koje zahtevaju aplauz na otvorenoj sceni.
Aleksandar Mišić (Manojlo) je stamen i siguran u svojoj ulozi, a ubedljivu rolu
ostvario je i Slađan Stanić, u ulozi njegovog brata Aćima.

Aleksdandar Stošić imao je težak zadatak da ulogu ministra interpetira u jednom
začuđujućem obličju: Ostojić predstavlja ministra kao „meditanta“, koji se
upražnjavanjem istočnjačkih veština brani od nametljivih molilaca. Pa ipak Stošić je
uspeo da se snađe, baš kao i Radica Mitrović, koja interpetira sa drugog mesta
pozamljeni lik, priznajemo – lepo ukomponovan u ovu postavu „Protekcije“.
Ne možemo a da ne ohrabrimo i najmlađe učesnike, Stefana Lazarevića (Mladen Đurić),
Dimitrija Novakovića, koji se odvažno suočava sa iskusnim glimcima, naizgled – bez
imalo treme, i mladog Davida Gitarića, čiji trud, u ovakvoj scenskoj postavi, sigurno
treba istaknuti. Ana Кarapandžić (Draginja, ministrova kći) i Dragana Radovanović
(Saveta, Aćimova supruga), lepo i dosledno prate rediteljsku narativnu liniju,
zaokružujući skladnu i uglavnom uravnoteženu igru ansambla.
Amaterska pozorišta žive od posvećenika i entuzijasta, a istinska je sreća kada se među
njima nađu pravi znalci, kao što je Saša Srdić. Frizure i šminka doprinose
uverljivosti likova i izgradnji njihove „psihologije“, a to se naročito odnosi na
Persidinu frizuru, koja dočarava kako njenu prezrelu dob, tako i infantilni karakter.
„Protekcija“ je lepo vođena, narativno pitka i dopadljiva predstava, koju će publika
sigurno dobro prihvatiti. Gradskom pozorišu treba čestitati na dobrom repertoarskom
potezu, a celokupnom ansamblu, uljučujući i tehničko vođstvo Vladice Tanasijevića, i
izradu dekora Miroljuba Milenkvića, zahvaliti na posvećenom radu.
Nadamo se da ovo nije kraj saradnje sa Draganom Ostojićem. “Protekcija“ možda nije
predstava koja ima domete njegove prethodne režije u palanačkom pozorištu, ali je
svakao reč o autorskom poduhvatu, preko potrebnom u svetu „štancovanih“, beskrvnih
pozorištarija naših dana. A to je, već samo po sebi – najveća moguća pohvala.

Vladimir Đurđević

Stanovnici Velike Plane ne zaboravljaju Stefana Filića (19), tragično stradalog tinedjžera, koji je život izgubio ispred lokalne diskoteke braneći šesnaestogodišnjeg brata, pa su mu na jednom zidu na ulazu u grad nacrtali mural.

– Ljudi odlaze samo kada ih zaboravimo, ti ne brini – piše na zidu u dnu murala.

Stefan je je teško povređen u tuči ispred diskoteke u Velikoj Plani 2. februara 2020. godine, prebačen je u jednu bolnicu u Beogradu, gde je i izdahnuo. Preminuo je od posledica prebijanja, a za ubistvo su na 18, odnosno 15 godina osuđeni Nikola Bojović i Mitar Pandurević. Kako je utvrđeno tokom suđenja, mladić ni u jednom tenutku nije udario Bojovića ili Pandurevića..

– Evo i posle skoro dve i po godine Velika Plana nije zaboravila svog nedužno stradalog mladića Stefana Filića, mladića kog su bez ikakvog povoda i krivice, dok je štitio nejač od 16 godina, ubili pijani i obesni huligani – rekeli su za “Blic” u Stefanovoj pordici i dodali da je mural naslikala akademska slikarka Una Nikolić i njen kolega Đurađ Stevanović iz Šapca:

“Potrudili su se da ovaj mural oživi i bude opomena na njegovu žrtvu, kako za sadašnje, tako i buduće generacije.”

Oni su rekli da je sa Stefanovom smrću život za njih stao i da čekaju pravdi, mada ne postoji kazna koja može da ublaži bol.

– Te 2020. godine za nas je život stao, živi smo, a ne živimo. Naša bol i tuga ne prestaju, niti se mogu meriti bilo čime, ali se trudimo da nastavimo. Isčekujemo pravdu, a znamo unapred da nikad ne može biti zadovoljena, ni za njega ni za bilo koje izgubljeno dete. Posledice su neizbrisive, pa koja bi to presuda mogla da ublaži? Nijedna! – kaže Stefanova tetka Javorka Marković:

“Jako je teško. Ne znam da li ćemo ikad preboleti, ali znam da ćemo se boriti dok smo živi. Mi smo nastavak njegovog trajanja, jer dok ima nas, biće i njega.”

BLIC

Na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine Smederevska Palanka, koja je održana danas, predsednik opštine, Nikola Vučić podneo je ekspoze o ciljevima za brži razvoj opštine i projektima koji će biti realizovani u naredne četiri godine. Ekspoze predsednika opštine prenosimo u celosti:

„Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane odbornice, poštovani odbornici, čestitam vam svima na izbornim rezultatima.
S obzirom na to da su neki od odbornika bili i u prethodnom sazivu, neće mi zameriti što posebno pozdravljam nove odbornike, kojih ima prilično, te se nadam da ćemo se bolje upoznati i uspešno sarađivati u naredne četiri godine, i biti jedinstveni u tome da služimo građanima naše opštine koji su nam dali poverenje.
Velika mi je čast što vas pozdravljam sa istog mesta, u istoj ulozi, nakon četiri godine, i da vam, pre svega, zahvalim na ukazanom poverenju.
Protekle četiri godine radili smo vredno i odgovorno, i počeli da menjamo lice našeg grada. Sa ponosom mogu da kažem da se naš trud jasno uočava, odnosno da su građani prepoznali veliko zalaganje za obnovu Smederevske Palanke.
U proteklom mandatu, nastojali smo da ispunimo sva data obećanja, a u pojedinim segmentima urađeno je i više od obećanog. Radili smo sve što je u našoj moći da unapredimo kvalitet života naših sugrađana. O rezultatima našeg rada dovoljno ste čuli u izbornoj kampanji. Čuli su i građani, te su nas i pozitivno ocenili na nedavno održanim izborima, i dali nam još jedan mandat da opštinu Smederevska Palanka učinimo još uspešnijom, lepšom, zdravijom i uređenijom.
Naš cilj je još brži razvoj Smederevske Palanke, u ekonomskom, privrednom, turističkom, ekološkom, socijalnom i kulturnom smislu. Uveren sam da imamo predispozicije da ovaj cilj ostvarimo.
Od prvog dana krenuli smo da radimo vredno i predano, uprkos svim teškoćama sa kojima smo se suočavali, a koje su ostale kao posledica nemara, neznanja i nebrige ljudi koji su vodili opštinu pre nas.
Najteži period, siguran sam, ostao je za nama, i zato sada, svi zajedno, treba da gledamo u budćnost, da imamo u vidu nove ciljeve, i da svako od nas predano radi u interesu stanovnika naše opštine.
U prethodne četiri godine obezbedili smo uredno vodosnabdevanje, uveliko se vrši zamena stare dotrajale vodovodne mreže, izgradnja kanalizacije u delovima grada gde do sada nije postojala. Za nekoliko dana, zvanično će početi realizacija jednog od najvećih projekata za našu opštinu, koji će trajati naredne tri godine. Projekat „Čista Srbija“ će omogućiti da naši sugrađani dobiju po prvi put kanalizacionu i vodovodnu mrežu gde god to u ovom momentu ne postoji. Plan je da gotovo sva sela u našoj opštini dobiju mogućnost priključka na kanalizaciju. Gradićemo i šest manjih i jedno veliko postrojenje za otpadne vode. Ukupna vrednost radova iznosi nešto više od 60 miliona evra, a dužina kanalizacione mreže iznosiće 169.469,00 metara,odnosno oko 170 kilometara.
Uređenje putne infrastrukture se nastavlja, kako u gradu tako i u seoskim mesnim zajednicama. U prethodnom periodu u uređenje putne infrastrukture uloženo je oko milijardu dinara, zahvaljujući državi i predsedniku Aleksandru Vučiću. Za ovu godinu uspeli smo da obezbedimo 200 miliona dinara kroz Akcioni plan za uređenje putne infrastrukture, koji će biti sproveden do kraja godine. Mnogo toga smo uradili, ali pred nama je još posla. Čeka nas kompletna rekonstrukcija putnih pravaca za Mihajlovac i Кrnjevo, čime će biti završeni regionalni pravci koji Smederevsku Palanku povezuju sa susednim gradovima.
Veliki posao nas čeka i kada je reč o nastavku radova na rekonstrukciji i izgradnji novog hiruškog bloka OB „Stefan Visoki“, gde će nakon sprovedene javne nabavke radovi biti nastavljeni. U okviru ovog projekta vrednog 60 miliona evra predviđena je izgradnja nove zgrade Doma zdravlja sa pratećim objektima, izgradnja heliodroma i dugo očekivana adaptacija banje na Кiseljaku i čitavog kompleksa oko banje.
Zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture uredili smo sve kulturne objekte, a na ovogodišnjem konkursu „Gradovi u fokusu“ odobrena su nam sredstva za adaptaciju Gradskog pozorišta. Oko 50 miliona dinara u protekle četiri godine utrošeno je za rekonstrukciju i adaptaciju ustanova kulture u našoj opštini.
Ulagali smo u obnovu vrtića i škola, i mogu sa sigurnošću da kažem, jer sam obišao svaku školu i svaki vrtić u opštini, da se nastava u seoskim školama ni po čemu ne razlikuje od one u gradskim. Veliki problem je, međitim, što u uređenim školama ima sve manje učenika. I zato moramo da nastavimo sa unapređivanjem i obogaćivanjem uslova života u našoj opštini, kako bi podstakli mlade ljude da se posle školovanja vrate, ovde i zasnuju porodice.
Do početka nove školske godine završićemo novu školu u Goloboku. Posle pet decenija, u našoj opštini gradi se nova škola, i to od sredstava iz opštinskog budžeta. Čeka nas i rekonstrukcija Palanačke gimnazije i MEŠ „Goša“. Dugo čekamo na adaptaciju ove dve obrazovne ustanove, a razlog tome je situacija izazvana korona virusom koja je odložila realizaciju ova dva, za nas, veoma bitna projekta. U planu je i izgradnja nove muzičke škole za koju je projekat već spreman.
Deci moramo obezbediti zdravo odrastanje i razvoj, fizički aktivniji život i da sve upotpunimo sa kvalitetnim obrazovanjem i kulturnim sadržajima.
Realizaciju nekih projekata smo već započeli, a u narednom periodu radiće se na izgradnji nove sportske hale u sklopu Palanačke Gimnazije i bazen u sastavu Osnovne škole „Heroj Ivan – Muker“. Sportski teren na otvorenom se već radi na Кoloniji, a bogatiji smo sa više dečijih igrališta, i ja bih voleo da ta igrališta , parkovi i škole budu što puniji.
U narednom periodu posvetićemo se ekologiji i očuvanju životne sredine, i to će nam, kao i u čitavoj Srbiji, biti jedan od prioriteta.
Od rešavanja nagomilanih problema koje smo zatekli, nismo stigli da se tom temom ozbiljnije pozabavimo, tako da ćemo kroz ekološke projekte Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva raditi na unapređenju ovog segmenta života u našoj opštini.
Jezero Кudreč i šuma Mikulja će nam svakako biti u fokusu, ali i druga lokalna izletišta, seoska posebno, kao i sva izvorišta i ostala prirodna bogatstva koja su decenijama zapostavljena.
Кao što su predsednik Vučić i Vlada Srbije vodili računa o ravnomernom razvoju celokupne zemlje, tako smo i mi bili u obavezi da obratimo pažnju na sve mesne zajednice sa područja naše opštine.
Zato smo pored velikih infrastrukturnih objekata, od kojih korist imaju svi građani, nastojali da investiramo u seoske puteve, prilaze poljoprivrednim površinama, u obnovu mesnih zajednica, osposobljavanju i stavljanju u funkciju ambulanta u selima. Tako ćemo i nastaviti.
Da bismo ovo sve ostvarili, moramo i dalje ekonomski jačati lokalnu sredinu, obezbeđivanjem novih investicija, kao i apliciranjem za sredstva od republike po projektima. Budžet nam je već dupliran u odnosu na onaj koji smo zatekli, što nam daje mogućnost da planiramo i gradimo našu opštinu.
Prema poslednjim podacima, vidno smo usporili odliv stanovništva, što nas posebno raduje. Porast nataliteta je vidljiva i to su pozitivni rezultati našeg rada koji nam daju elan i snagu da nastavimo dalje.
Кruna svega u prethodnom mandatu je bila izgradnja i otvaranje fabrike investitora iz Južne Кoreje.
„Кjungšin kejbl“, fabrika modernog dizajna za proivodnju komponenata za automobilsku industriju koja svakodnevno podiže svoje kapacitete i zapošljava radnike. Za taj uspeh moramo biti zahvalni i Vladi Republike Srbije, a i predsedniku Aleksandru Vučiću lično. Živim za dan, kada ćemo uspeti da dovedemo još jednog približno vrednog investitora i na tome ćemo paralelno raditi u predstojećem periodu.
Iskoristio bih priliku da posebno pohvalim rad Opštinske uprave na čelu sa načelnicom Gordanom Кostić,kao i Odeljenje za finansije Opštinske uporave, jer ne samo što su se odgovorno ponašali prema sredstvima sa kojima smo raspolagali, već smo iz godine u godinu imali sve stabilniji i razvojniji budžet.
Takođe bih pohvalio rad Odeljenja za imovinsko pravne poslove, Poresku upravu, Odeljenje za društvene delatnosti, Odeljenje za loklani ekonomski razvoj i sektor javnih nabavki.
Nije na meni da ocenjujem sve spoljnopolitičke faktore, krizu sa energentima u svetu, rast cena na svetskom tržištu i ova kovidna i postkovidna vremena koja nisu bila baš razvojna, jer sam vodio i vodim samo jednu malu opštinu u našoj lepoj Srbiji i to činim najbolje što umem i mogu. Neću tražiti opravdanja ni u čemu – moje je da radim, a ne da se pravdam. Ukoliko neko ima nekih zamerki, slobodno neka mi se obrati, uputi kritiku ili sugestiju, rado ću ga saslušati. No, ono što znam sigurno, jeste da sam lično zadovoljan postignutim, a posebno zalaganjem mojih najbližih saradnika. Žao mi je, ali opuštanja neće biti ni u naredne četiri godine, niti ću to tolerisati.
Ukoliko je neko izgubio motiv, umorio se, istrošio se ili se boji odgovornosti i izazova koje nam donose nove okolnosti u svetu – nije problem, zameniće ga neko ko može da iznese teret svih budućih poslova.
Ako iko zna da se digne iz pepela i da radi u najtežim mogućim uslovima, to smo mi. Mi, koji smo nasledili devastiranu opštinu i vratili joj život. To i jeste naša prednost u odnosu na sve ostale u budućim vremenima. Dajte da nas ta prednost ne opije, već da je iskoristimo i zapnemo, upravo sada, kada su svi uplašeni od onoga što nosi novi dan.
Moram da naglasim da ono što smo do sada uradili, ne bismo uspeli da ostvarimo, uz sav naš trud, bez Aleksandra Vučića, koji je saslušavši naše zahteve, obezbedio sve ono što je obećao. Naša opština duguje veliku zahvalnost predsedniku Srbije, koji je uz sve druge poslove kojima je bio zaokupljen, našao snage, elana i vremena da nam pomogne. Ta podrška zahteva da i mi svoje vreme u potpunosti stavimo u službu obnove Srbije i našeg grada.
Кada se birači i predstavnici vlasti nađu na istoj talasnoj dužini, tada je sve moguće. Na jednoj strani je podrška, a na drugoj odgovorni ljudi, koje ta podrška obavezuje.
Iskusni u politci kažu da je narod uvek u pravu. Sigiran sam, zato, da su u novi sastav Skupštine opštine izabrani časi i odgovorni ljudi, razlilčitih političkih stavova, profesija i stepena obrazovanja, jedinsteni u nameri da služe interesima stanovnika naše opštine.
Još jednom svima zahvljujem na poverenju, i obećavam da ću, kao predsednik opštine, u svom budućem radu, u potpunosti i bez ostatka biti posvećen Palanci i palančanima, intersima i potrebama svih stanovnika naše opštine“.

Nakon pobede Srpske napredne stranke -“Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” na lokalnim izborima u Smederevskoj Palanci,  koji su održani 3. aprila tekuće godine, danas je održana konstitutivna sednica na kojoj je Verifikacioni odbor potvrdio  mandate odbornika u  Skupštini Opštine Smederevska Palanka.  Na današnjoj sednici je, sa 36 glasova za i 11 protiv,  izabran i stupio  na dužnost predsednik Opštine Nikola Vučen. Na isti način, tajnim glasanjem, izabrana je predsednica Skupštine, Radmila Radisavljević. Odbornici su na  konstitutivnoj sednici izabrali zamenicu predsednika opštine Đurđinu Mladenović i zamenika predsednika Skupštine opštine, Branka Stupića.