Sibirska noć u Srbiji do -22 stepena, noćas ledena kiša

Sibirska protekla noć je paralisala Srbiju: Kragujevac kao Sjenica, živa u termometru se spustila do -22, evo kako je bilo u gradovima.

Debeli sneg i led na temperaturi u dvocifrenom minusu najjači je u “srpskom Sibiru” i Kragujevcu.

U Srbiji su se posle ledenog jutra i tokom dana temperature u većini krajeva zadržale u velikom minusu, a oko podne najniža temperatura zabeležena je u Sjenici – minus 15.

Noćas se u Sjenici živa u termometru spustila na minus 22 stepena Celzijusa, u Kragujevcu minus 19, u Smederevskoj Palanci minus 18, 6, Ćupriji minus 16 stepeni.

Sjenica inače važi za najhladniji grad u Srbiji, a 26. januara 1954. godine zabeležena rekordno niska temperatura od – 38 Celzijusovih stepeni.

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda najviša dnevna temperatura u Srbiji biće od minus pet do tri stepena.

Najtopliji grad u Srbiji u podne bio je Negotin, gde je temperatura iznosila plus jedan stepen.

To je i jedini grad gde je temperatura u plusu. U Negotinu će tokom dana najviša dnevna teperatura biti tri stepena.

U Beogradu  najviša dnevna temperatura danas jedan stepen. Najniža jutarnja u centru grada bila je minus osam stepeni, dok je na periferiji temperatura bila još niža.

U Batajnici je zabeleženo minus 16, dok je u Surčinu bilo minus devet.

Republički hidrometeorološki zavod izdao je danas upozorenje za područje severne i zapadne Srbije gde će u toku noći i sutra ujutro padati kiša koja će se lediti na tlu.

U RHMZ najavljuju za područje jugozapadne i jugoistočne Srbije na obilan sneg i značajno povećanje visine snežnog pokrivača.

 

 

8. januar 2019.

SREĆAN BOŽIĆ Mir božji, Hristos se rodi!

Crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara Božić obeležavaju 7. januara. Božić po julijanskom kalendaru slave Srpska pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, egipatski Kopti i neki manastiri na Svetoj gori u Grčkoj.

Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila Devica Marija u gradu Vitlejemu. Za vernike je Božić najradosniji hrišćanski praznik i obeležava se tri dana.

Božić je porodični praznik i obeležava se u kući i u crkvama. Ljudi se na Božić pozdravljaju sa “Hristos se rodi”, a odgovor je “Vaistinu se rodi”.

Da Božić proslavimo u miru, spokoju, zdravlju i radosti

Čestitke povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika građanima, svim pravoslavnim vernicima su uputili predsednik opštine Nikola Vučen i načelnik Podunavskog okruga Nebojša Pavlović na svojim fb profilima- zajedničko je da Božić proslavimo u miru, spokoju, zdravlju i radosti.

Predsednik opštine i poverenik Srpske napredne stranke u Smederevskoj Palanci ,Nikola Vučen, uputio je sledeće;

U ravnici Vitlejema, uz proslavljanje pesmama Anđela i radost pastira, Raj koji su Adam i Eva izgubili je došao i ponovo je dostupan svim ljudima! Večni Sin Božiji je sišao sa neba i postao je malo dete – Bog je sa nama!

Za najradosniji praznik Hristovog Rođenja – Božić, i nastupajuću Novu 2019. godinu, svim našim građanima želim pre svega puno zdravlja, blagostanja, sloge, mira, i svake sreće!

Hristos se rodi! Živeli!

Nebojša Pavlović , načelnik Podunavskog okruga svim gradjanima,  čestitao je sledećim rečima;

 

Poštovani sugrađani, prijatelji

Želim da Vama i svim vernicima Srpske pravoslavne crkve čestitam najradosniji hrišćanski praznik Hristovog rođenja – Božić. Želim Vam da ovaj dan provedete sa svojim najmilijima u miru, spokoju i radosti.
Praznik Hristovog rođenja treba da nam bude putokaz kako da u budućem periodu budemo bolji, srećniji, humaniji i da uvek budemo tu za sve one kojima je pomoć potrebna.

Mir Božiji, Hristos se rodi!

 

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tucindan

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tucindan – praznik na koji se kolje i priprema pečenica za Božić

Nazvan je Tucindan jer se tog dana životinja za pečenje prvo tukla ušicama sekire preko grudvice soli u platnenoj vrećici stavljenoj na njeno čelo, pa se onda tako ošamućena klala.

Taj običaj je ostao iz prethrišćanskih, mnogobožačkih vremena i povezan je sa prinošenjem žrtve, ali ga je pravoslavna crkva prihvatila i blagoslovila, jer posle šestonedeljnog božićnog posta jača hrana dobro dođe.

Ne klati živinu

Za pečenicu koja se nekada nazivala „božnjićara“ obično se kolje mlado svinjče ili jagnje, a ima ljudi koji zakolju i ćurku, gusku ili kokošku. Međutim, živina se u mnogim krajevima nikako ne sme naći na božićnoj trpezi zbog verovanja da je ona simbol „nazadovanja i rasturanja kuće“ jer „kljuca i baca zemlju iza sebe”.

Ukoliko se negde kolje za supu, obavezno se odmah bacaju glava i noge. Pečenica koja se sprema za Božić doprinosi sreći i blagostanju kuće u kojoj se kolje. Svinjče ili ovca ubijaju se do podneva, dok dan ne napreduje, a na mestu gde će biti ubijene prethodno se položi slama.

Ne tući decu

Nekada su se deca „koja to zasluže” i kažnjavala i tukla na Tucindan, ali posle toga ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi. U nekim mestima severnog Banata se održao taj običaj, pa roditelji simbolično „tuku” decu da bi bila poslušna.

Neki drugi izvori navode da se na Tucindan deca ne smeju tući, upravo zato što im mogu izaći čirevi.

Spremanje kuće

Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući. Na taj dan, prema verovanju, ništa se ne sme davati, niti iznositi iz kuće, ali je zato tada neophodno vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.

U pojedinim krajevima Srbije na Tucindan se večera na podu, nikako za stolom, i glava kuće mora sedeti okrenuta prema istoku. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus, riba i ostala posna hrana.

Sečenje pečenice

Pečenica bi trebalo da bude bela, bez belega i telesnog nedostatka, a peče se na Badnji dan i uveče se unosi u kuću. Od pečenice za Božić domaćin prvo seče levu plećku, u nekim krajevima i glavu, deo od rebara i srce.

Srce se iseče na onoliko delova koliko ima ukućana i svaki član porodice prvo pojede parče srca. Negde se u pečenicu stavljaju jabuka i beli luk i to svi ukućani uzimaju pre ručka.

Kako peći prase?

Prase se natakne na ražanj i čvrsto veže žicom. U unutrašnju stranu praseta se sipa so. Pod svaku plećku praseta od oko 25 kilograma stave se do dve kašike soli, koja će se kako se prase peče razlivati i natopiti sve meso. Za loženje koristite bagremovo drvo, a izbegavajte drva koja sporo gore i stare daske.

Zasecite pečenje između plećki da vidite da li je gotovo – ukoliko je tu pečeno, sve je pečeno. Za tri do tri i po sata prase je gotovo. Pustite ga oko 30 minuta da se iscedi i ohladi, pa ga secite.

Verovanja

– Žito neće roditi ako ugine krme određeno za pečenicu.

– U nekim mestima se krvlju zaklane životinje namaže kukuruz, pa to zrnevlje služi kao lek za životinje i ljude.

– U pečenicu stavljaju jabuku ili dunju, kojom se na Božić omrse radi dobrog zdravlja ili je čuvaju kao lek. l Njuška, u čiju se lekovitu moć verovalo, kao i plećka i vilica čuvaju se na tavanu jer se veruje da je za njih vezana duša žrtvovane životinje.

– Kosti pečenice se ne rasturaju do Bogojavljenja, da se ne bi svinje rasturile.

Sneg i mraz do Božića, već u subotu i do MINUS 10

Posle uglavnom suvog dočeka Nove godine, predstoje nam pravi zimski ledeni dani sa niskim temperaturama i snežnim padavinama u većini mesta.

Prema najavama meteorologa, već od danas se očekuje pretežno oblačno, hladno i vetrovito vreme, mestimično sa kišom i snegom, dok je za planinske predele najavljena i povremena vejavica (sneg i jak vetar) uz povećanje visine snežnog pokrivača.

Najniža temperatura biće od minus pet do nule, a najviša u većini mesta od minus dva do nule, na istoku do četiri stepena.

U petak slično vreme uz najnižu temperaturu od minus sedam do minus tri, a najviša od minus četiri do jedan stepen.

 

U subotu pojačan vetar i još hladnije – najniža temperatura od -10 do minus četiri, a najviša od minus četiri do jedan stepen. Jak mraz i temperature ispod nule održaće se sve do Božića u ponedeljak, a od utorka prestanak padavina i uglavnom suvo.

U Srbiji će se računi plaćati PREPOZNAVANJEM LICA: Izmirivanje obaveza preko skajpa, ovo su sve novine!

Građani Srbije moće će od marta ove godine da plaćaju račune sistemom „prepoznavanja lica“ (face recognition system), najavljuje guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Narodna banka Srbije planira da u prvom kvartalu 2019. godine pusti novu uslugu, koja je deo rešenja instant plaćanja, a koji je pokrenut u oktobru prošle godine.

„Biće moguće da se preko skajpa ili vizuelnog identifikovanja stranke obavi plaćanje“, kaže guverner:

„To će biti nešto što je zaista revolucionarna novina kao dopuna instant plaćanju. Iako smo spremni da sa tim krenemo odmah, moramo da sačekamo novu evaluaciju napretka Srbije u smislu sprečavanja pranja novca da bi mogli ovu novu uslugu da pustimo u podpromet“.

Tačan datum kada će građani moći da počnu sa korišćenjem ove usluge znaće se nakon sastanka MANIVAL-a (Komitet Saveta Evrope za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma) 23. januara.

Na tom sastanku će se proveravati napredak Srbije u primeni svih pravila u sprečavanju pranja novca, a ako mišljenje ove institucije bude „pozitivno“ plaćanje „licem“ moglo bi da startuje i u februaru.

Plaćanje telefonom, tabletom, putem skajpa ne zahteva nova tehnička rešenja niti će banke koštati novca, kaže Tabaković i ističe da je reč o sistemu koji je bezbedan za korisnike, kako u zaštiti ličnih podataka tako i u smislu moguće zloupotrebe u „pranju novca“.

 

(Kurir.rs/Tanjug)

Od Nove godine: Minimalac veći za 2.200 dinara

Radnici na najmanje plaćenim poslovima od Nove godine primaće novi iznos. Zagarantovana cena rada biće veća za 8,6 odsto, za oko 350.000 zaposlenih.

Minimalac u Srbiji od 1. januara iznosiće 155 dinara po satu, ili 27.072, što je za oko 2.200 dinara ili 8,6 odsto više nego sada. Minimalna cena rada po satu do sada je bila 143 dinara, a zaradu od 24.882 dinara, prema nezvaničnim procenama, prima oko 350.000 radnika u Srbiji.

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta očekuju da će povećanje najniže zarade u naredne tri do četiri godine biti veće i da bi trebalo da se izjednači sa troškovima minimalne potrošačke korpe koji su trenutno 36.000 dinara.

Pravi efekat je, smatraju sindikati, da se minimalna cena rada približila potrošačkoj korpi. U poslednje tri godine minimalac je povećan 28 odsto, a prosečne plate u tom periodu su uvećane 10 odsto.

Najniža zarada ne bi trebalo da bude manja od cene minimalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu, koja iznosi oko 36.000 dinara – kažu u SSSS. – Možda to u ovom trenutku i nije realno, ali svaka država treba da uzme u obzir standard svojih građana.

Po tumačenju Ministarstva rada, minimalna cena rada nije instrument za pokrivanje potrošačke korpe, već je po zakonu obaveza firme ukoliko je u krizi i trebalo bi da važi dok se iz krize ne izađe.

Statistika pokazuje da su sa minimalnom cenom rada od 155 dinara po satu, srpski radnici na samom evropskom dnu.

Na listi se najbolje kotiraju Australija, Luksemburg, Novi Zeland, Francuska i Holandija, gde radnik za sat zaradi sedam časova srpskog radnika.

Minimalna zarada van Evrope, recimo u u Australiji je 12,5 evra po satu, dok u Zapadnoj Evropi stanovništvo u proseku zarađuje osam evra po satu. Među zapadnoevropskim zemljama prednjači Luksemberg sa 11,5 evra, a najmanje dobija radnik u Belgiji 9,5 evra po satu.

Druga grupa zemalja su one sa minimalnom zaradom od tri do pet evra po satu, a tu spadaju Slovenija, Španija, Malta, Portugalija i Grčka. Treću grupu čine zemlje Istočne Evrope, gde su minimalne plate ispod tri evra po satu – Bugarska 1,57, Turska 2,53, Ukrajina 0,74 i Moldavija 0,68.

PRELOMILA VLADA

Sa odlukom o minimalcu od 155 dinara po satu tokom pregovora nisu se saglasili predstavnici sindikata. Oni su tražili više. Pošto nije bilo saglasnosti, kao i prethodne godine, Vlada je prelomila i odredila novi iznos. Sa tim iznosom su se saglasili predstavnici poslodavaca.

Autor: Novosti

Cigarete skuplje od januara

I narednog meseca će državni namet na duvan biti skuplji za 1,5 dinara kako propisuje akcizni kalendar.

To će se preliti na potrošače, najverovatnije krajem januara naredne godine, a svaka paklica biće skuplja za 10 dinara.

Cigarete su zbog usklađivanja akciza poskupele sredinom godine, a iz istog razloga je porasla cena i u februaru. Oba puta cigarete su poskupele za 10 dinara po paklici. Od jula „pal mal“ košta 250 dinara, „bond“ je 10 dinara jeftiniji, a „laki“ se na kioscima nudi za 270 i 280 dinara. Za paklicu „marlbora“ treba odvojiti 330, dok je „marlboro tač“ od 290 do 300 dinara.

Od kraja januara, odnosno početkom februara, u zavisnosti od proizvođača, sve ove cigarete će biti skuplje za 10 dinara.
Prema akciznom kalendaru, u periodu od 2017. do 2020. godine, svakog juna i januara specifična akciza za cigarete raste za 1,5 dinara. Sa ovim povećanjem, državni deo svake paklice umesto dosadašnjih 86,5 dinara iznosiće 70 dinara. Uz ovu, na cenu cigareta zaračunava se i proporcionalna akciza od 33 odsto cene, a na sve to se dodaje i PDV.

„Još nemamo nikakve informacije da li ćemo teret akciza preliti na potrošače. Svako pomeranje akciza znači povećanje troška po paklici. O tome da li će se to odmah odraziti na cene, ili će apsorbovati na svoju štetu, odluka je isključivo svakog proizvođača pojedinačno. Povećanje akcize od 1,5 dinara ne znači toliko povećanje troška. To svaki put poveća cenu paklice za šest do sedam dinara. Jer, sa rastom cene paklice raste i proporcionalna akciza, koja čini 33 odsto, a sa tim veći je i trošak za porez na dodatu vrednost“, kažu duvandžije.

Samo jedno pomeranje akciza od 2017. godine nisu osetili potrošači. Sva ostala povećanja državnih zahvatanja duvanska industrija je prosledila u nove, više cenovnike. U potrošačkim organizacijama ne veruju da će duvandžije veći državni namet preuzeti na sebe jer, kako kažu, niko se ne odriče zarade.

VUČIĆ SA NAJBOLJIM DIPLOMCIMA MEDICINE;PALANČANKA MILICA JOVANOVIĆ MEDJU NAJBOLJIMA

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Palati Srbija primio 60 najboljih diplomaca sa svih medicinskih fakulteta u Srbiji. Za njih je danas veliki dan jer dobijaju zaposlenje!

Njima se danas uručuju ugovori, a ceremoniji prisustvuje i ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

– Srećan sam i zadovoljan što već drugi put organizujemo ovakav događaj za najbolje diplomce… Zdravstvo moramo da sačuvamo, to je budućnost za našu zemlju i za našu decu, moramo da sačuvamo 38.000 lekara u Srbiji – rekao je Vučić.

Na početku prijema, predsednik Vučić je pozdravio najbolje diplomce i poručio im da, iako mrzi ofucane fraze, njihovi roditelji danas treba da budu ponosni na njih i na njihov uspeh i naglasio da su oni budućnost Srbije i da treba da ostanu i rade u svojoj zemlji.

Otud i ovakvo praćenje njihovog rada i uspeha koje je kao rezultat donelo zaposlenje jer se rad i trud isplate. Vučić je dodao da je svestan da su njihove plate bile male i da je među prvima tražio da se one bitno povećaju.

Predsednik je dodao i da će im se plate još povećavati, ali da ne treba da zaborave da te plate neko treba i da zaradi jer se zdravstvo finansira iz budžeta. Vučić je objasnio da povećanje do skoro nije bilo moguće jer je ekonomija zemlje bila uništena, ali sada kada u Nišu umesto dve imate osam fabrika priča je potpuno drugačija jer se taj novac sliva u budžet i ide u zdravstvo i slično…

Vučić je najavio i da će u subotu otvoriti renoviranu Opštu bolnicu u Vranju, u čiju je rekonstrukciju, kaže, uloženo 3,5 miliona evra i poručio da moramo da sačuvamo zdravstvo, jer je ono suština standarda i sustina opstanka.

Kako je rekao, za plate lekara se na godišnjem nivou izdvaja 39 milijardi, a za medicinske sestre 41 milijarda dinara.

“Moraćemo to da povećavamo svake godine, ako želimo da zadržimo ljude u zemlji, ukazao je predsednik. “Da bismo mogli da opstanemo, moraćemo značajnije da finansiramo medicinsko osoblje. To je ono što svi traže, nema ih dovoljno u Nemačkoj i drugim zemljama”, rekao je Vučić.